Problem oko 230.000 poljoprivrednih penzionera koji svakog meseca, pre nego što uplate doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, moraju dobro da razmisle da li im se to isplati jer će im sutra penzija biti manja nego sav novac koji su dali u tu svrhu – još nije rešen. Pitanje poboljšanja njihovog materijalnog položaja i povećanja najniže penzije od oko 13.274 dinara (koliko je iznosila pre novembarske korekcije od devet odsto), koju prima 104.694 poljoprivrednika, prebacuje se sa jednog na drugo ministarstvo, a njima niko da kaže šta im je pametno činiti.
Upitan kakvi su planovi Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za poboljšanje njihovog položaja, novi resorni ministar Nikola Selaković u razgovoru za „Politiku” najpre ukazuje da je iznos doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koje uplaćuju osiguranici poljoprivrednici znatno niži od iznosa poljoprivredne penzije. S druge strane, skoro svi korisnici ovih penzija, zajedno sa drugim korisnicima nižih prinadležnosti, primaju i novčani iznos kao uvećanje uz penziju, odnosno posebno davanje koje se isplaćuje još od novembra 2018. godine. Na taj način se pokušava da se zaštiti standard korisnika nižih penzija.
* Šta je vaš savet? Da nastave da uplaćuju doprinose bez obzira na to što će im u zbiru te uplate biti veće od penzije, ili imate drugi plan za njih?
– Prihodi koje prima najveći broj korisnika poljoprivredne penzije posledica su činjenice da ove osobe uglavnom imaju kraći staž osiguranja u odnosu na druge kategorije penzionera, kao i toga da plaćaju doprinos na minimalnu osnovicu. Ukoliko bi se visina poljoprivrednih penzija obračunavala samo na osnovu uplaćenih doprinosa i navršenog staža osiguranja, ona bi bila znatno niža od najnižeg iznosa penzije. Takođe, iz budžeta se obezbeđuje više od 90 odsto sredstava za redovnu isplatu poljoprivrednih prinadležnosti, što pokazuje da se velika pažnja posvećuje omogućavanju redovnih primanja ovoj kategoriji penzionera.
* Budući da se poslednjih meseci iz Fonda PIO primanja za penzionere fonda zaposlenih isplaćuju od uplata doprinosa, za koliko je time republička kasa rasterećena? Može li se taj novac iskoristiti za povećanje najnižih penzija, ili za vraćanje onih koje su zbog ekonomske krize bile umanjene i zamrznute?
– Kada je reč o kretanju prihoda od doprinosa, rastom prihoda po tom osnovu omogućeno je smanjenje iznosa dotacija iz budžeta kojima se obezbeđuje nesmetana isplata svih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, a ne samo penzija. Činjenica je da su već mesecima iznosi uplaćenih doprinosa na nivou mesečnih rashoda za penzije u osiguranju zaposlenih i osiguranju samostalnih delatnosti, što je nesumnjivo veoma pozitivan rezultat. Međutim, potrebno je imati u vidu da, pored penzija, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje isplaćuje i druge vrste naknada, a takođe plaća i doprinos za zdravstveno osiguranje korisnika prinadležnosti. To znači da iako je smanjena potreba za dotacijama, ona nije u potpunosti eliminisana. Ipak, poboljšana finansijska situacija omogućila je povećanje penzija od novembra ove godine za devet odsto, a u narednoj će doći do dodatnog uvećanja od 12,1 procenat. Takođe, ovakva situacija omogućila je i izmenu formule u cilju većeg procenta usklađivanja penzija od januara naredne godine u odnosu na postojeće rešenje, a bez narušavanja finansijske stabilnosti.
* Da li možete penzionerima posle usvajanja nove formule za obračun penzija da obećate da im primanja neće padati ispod 50 odsto od prosečne zarade i da li će ova klauzula biti deo novog izmenjenog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju?
– Novom formulom za usklađivanje penzije jača se veza između ekonomskog razvoja zemlje i rasta standarda korisnika penzija na održivim osnovama. Dakle, pozitivna kretanja u pogledu finansija Fonda PIO dovela su do povećanja standarda korisnika penzija na održivim osnovama. Predviđena izmena formule za usklađivanje penzija omogućuje veći rast primanja korisnika u odnosu na prethodno rešenje, u periodima kada postoji prostor za finansiranje navedenih, većih primanja. To znači i veću kupovnu moć penzija i novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, a takođe i to da prinadležnosti u ovom trenutku rastu u skladu sa rastom zarada.
* Kako ocenjujete činjenicu da se stalno umanjuju opterećenja poslodavca za izdavanje za PIO doprinose, da li to može da ugrozi stabilnost „penzionerske” kase?
– Kada je reč o smanjenju stope doprinosa, ta mera je u skladu sa namerom vlade da se nastavi sa poreskim rasterećenjem zarada, čime se podstiče rast zaposlenosti, što će povećati ukupan iznos uplaćenih doprinosa, kao što je to bio slučaj prethodnih godina. Pored toga, ovom merom se, zajedno sa povećanjem neoporezivog iznosa zarada, otvara prostor za povećanje najniže plate, naravno, na održivim osnovama.
* Da li se planira pooštravanje uslova za odlazak u penziju i da li bi trebalo ukinuti penale za prevremeno penzionisanje posle 65. godine ili smatrate da oni treba da budu trajni?
– Već se sprovodi postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje žena na 65 godina života i to u periodu do 2032. godine. U ovom trenutku se ne planiraju izmene propisa u tom pogledu, kao ni u načinu obračuna visine primanja kod prevremenih penzija. Vlada Srbije nastaviće da ulaže posebne napore kako bi se penzionerima kontinuirano povećavali prihodi. Podsećam da su oni jedni od najzaslužnijih za sprovođenje fiskalne konsolidacije, bez čije pomoći, Srbije danas ne bi imala stabilnu monetarnu i fiskalnu politiku. Zato, pored toga što im je njihova država zahvalna, nastaviće da poboljšava njihov standard.
Izvor: Politika
