Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen poštovanoj i voljenoj svetiteljki, Prepodobnoj mati Paraskevi – Svetoj Petki koja se u narodu smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. Pomen na dan kada je svetiteljka Petka okončala ovozemaljki život, 27. oktobar u crkvenom kalendaru upisan je crvenim slovom.
Sveta Petka ili Prepodobna mati Paraskeva bila je hrišćanska vizantijska podvižnica iz 10 veka. Po predanju crkvenih službenika poreklo joj je Srpsko. Rođena je u okolini Carigrada oko 950. godine, u gradiću Epivatu na obali Mramornog mora. Rasla je kao pobožna devojčiča i od malena je znala da želi da služi Gospodu. Po Božijoj volji, rano je ostala bez roditelja koji su važili za imućne i pobožne Božije sluge. Imala je brata Jeftimija koji se zamonašio i postao poznat kao episkop Maditski. Željna podvižništva Hrista radi, nakon smrti roditelja odlazi za Carigrad, a potom u Jordansku pustinju, gde je provela vreme u strogom postu i posvećena molitvi sve do smrti. Upokojila se u 11 veku. Kada je njena duša otišla pred lice božije, telo su joj pokopali van groba, među telima stranaca. Međutim, Gospod je hteo da onu koja je proslavljena na nebu, proslavi i na zemlji. Po njegovoj promisli, ubogi nadničar Georgije usnuo je u snu da na obali mora počiva telo ugodnice božije Petke. Tako su otkrivene netaknute mošti Svete Petke, pa je naposletku sahranjena u crkvi svetih apostola. Po legendi na njenom grobu dešavala su se mnoga čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine preneo je mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Nakon Turskog osvajanja Bugarske, mošti su prenete u moldavsi grad Jaši. Knjeginja Milica uspela je 1396. godine da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti u Carigrad, 1521. godine. Konačno, 1641. godine carigradski patrijarh poklonio je mošti moldavskom knezu Lupulu koji ih je preneo – vratio u Jaši i položio u crkvi Sveta tri jerarha, gde su i danas.
Žene svih vera i nacija smatraju našu svetiteljku zaštitnicom. Verujući ljudi tvrde da sv. Petka usliša molitve njoj upućene, a naročito joj se molimo za zdravlje i sreću porodice. Kada je neko molitvom prizove u dom, svetiteljka kasnije dolazi nepozvana kada god porodici preti nesreća. Brojna su verovanja i običaji na današnji praznik. Narodno verovanje kaže da na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, a pogotovo to ne treba da rade žene.
Mnogo je crkava i hramova kod pravoslavnog naroda posvećenih Svetoj Petki. Jedno od svetih mesta je Kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute u 15 veku. Na praznik, ovde se okuplja na hiljade ljudi koji čekaju u redu da se pomole i uzmu osvećenu izvorsku vodu.
Portal Pobeda – info svim vernicima koji danas slave Svetu Petku, svetiteljku iz roda našeg, koja je čitav život posvetila Bogu i besmrtnom životu, želimo srećnu slavu.
Pobeda – info
